Početak UF je vezan za buđenje svesti srpskog naroda koje se desilo osamdesetih godina. Posle skoro pola veka truleži pod komunističkim režimom tih godina se polako vraća građanski duh Beogradu i kao posledica razvija se niz novih struktura. Glavna motivacija za razvoj UF je bilo verovanje da je vreme komformizma i nacionalnog sputavanja prošlo i da predstoji vreme slobode građanstva i nacionalne svesti. Dakle, UF je stvoren od strane ljudi koji nisu bili deo komunističkog sistema i koji su kroz FK Rad našli način doprinesu razvoju svesti Beograda i Srbije.
U početku je bilo relativno malo ljudi, ali, za razliku od mnogih drugih organizacija, ono što je činilo ovu grupu jedinstvenom bili su kvalitet ljudi i vizija. Prva genaracija UF je bila kvalitetna. Organizacija grupe je funkcionisala besprekorno, došlo je do logičke podele rada, i s obzirom na broj ljudi u grupi UF je postizao mnogo više nego navijači većih timova. Na gostovanja je išlo u proseku od 50 do 75% ljudi iz grupe što je bila prava retkost. Jedno od osnovnih verovanja prve generacije je bilo kvalitet ispred kvantiteta tj bolje imati malu grupu sa kvalitetnim ljudima nego veliku grupu koja se retko pojavljuje na utakmicama,u navijačkom žargonu –bolje 10 pravih nego 1000 manekena. UF je uvek imao dugoročnu viziju.
Ta vizija je najbolje oslikana na jednoj od ranih skica tribine stadiona Kralja Petra. Na skici se nalazi zapadna tribina gde je donji deo velika šarpata u plavo beloj boji. Vizija se i ostvarila nekih 10-ak godina kasnije na proslavi desetogodišnjice grupe. Rani period između '87. i '92. definiše više događaja koji se i danas pomenu u beogradskim navijačkim krugovima. Taj period bi se mogao definisati kao period izlaska iz anonimnosti i početak onoga što je usledilo sredinom devedesetih godina.
Dakle, sazrevanje grupe se dešavalo u više pravaca. Kao prvo UF je posedovao dva transparenta koja su po dizajnu spadali po mišljenju mnogih među najlepše i najbolje u bivšoj državi.
Prva ozbiljijnija bakljada je napravljena u leto 1990. godine na marakani. Prva koreografija je napravljena nedugo zatim. UF, iako u malom broju, su se ponašali kao velika navijačka grupa, što znači bez obzira na to da li se igra u Beogradu ili na strani UF je priređivao nešto novo na svakoj utakmici a važno je istaći da su Radovci bili jedini koji su uz navijače režimskih timova posećivali Hrvatsku i Bosnu.
Prva ekipa se takođe odlikovala hrabrošću a o tome svedoče mnogi oteti transparenti. Ostaće upamćeno da je i u Supertifu 1990. godine izašao članak o našoj grupi.
Period između '92. i '94. je period zatišja jer je dosta momaka otišlo na ratište, dosta ih je i izgubilo živote a jedan deo grupe se rasuo po svetu.
Međutim, '94. godine dolazi do totalne reorganizacije grupe i nove snage uz par starijih započinju nešto što je kasnije nazvano UF ekspanzija. Počinje se ponovnim odlascima na gostovanja, širenjem grupe, dolaskom novih članova... Prekretnica je svakako bila utakmica sa Zvezdom '94. na Banjici. Tada su UF prosto razneli cigane što je u navijačkom svetu odjeknulo kao bomba. Do tada neprikosnoveni Cigani su bili poniženi od strane Radovaca kojima je rastao rejting iz dana u dan. Tih godina su skretali pažnju na sebe svojim stavom da ne uzmiču ni pred kime a najmanje pred režimskom policijom. Iako daleko malobrojnija od režimskih grupa, UF su bili okarakterisani kao najekstremniji i najagresivniji a zbog svog izraženog nacionalizma i otpora prema tadašnjem režimu bivaju satanizovani u svim medijima i terorisani od strane milicije. Međutim uporedo sa tim rasla je i popularnost Radovaca među dolazećim generacijama. Sve više mladih se okreće Radu ali se sa pravom može reći da su UF zaslužni za buđenje tifo scene. Dokazali su Srbiji da postoji više od dva tima na njenoj teritoriji. Više nije bio fazon dokazati se i potući se sa Ciganima ili Grobarima svi su želeli da se dokažu baš protiv Radovaca. Doduše, to su pokušavali uglavnom na svom terenu jer od '92. do '97. samo su Cigani dolazili redovno na Banjicu što govori o jačini grupe.
Kada su izborili status u navijačkom svetu počeli su polako da dokazuju kako su u svim segmentima najbolji. Postali su avangarda srpske navijačke scene. Odskakali od ostalih po orginalnosti i po načinu razmišljanja nastavljajući put koji su krčili momci iz prve generacije Forsa. Radovci su imali originalne pesme i originalne melodije koje su kasnije svi prepevavali i kopirali, prvi su počeli sa malim zastavama 2h2 koje sada koriste sve navijačke grupe na ovim prostorima što takođe možemo reći i za zastave na dva koplja. '95. godine su napravljeni prvi bar šalovi na ovim prostorima koji ostali počinju koristiti pune dve godine kasnije. Jednostavno, Radovci su postali zvezda vodilja na srpskom navijačkom nebu. Ono što posebno oslikava navijače Rada jeste da nikada za vreme svog postojanja nisu sebe iskompromitovali stavljajući se u službu nekog političara ili partije što nije odlika ostalih grupa. Uvek su isticali Srpstvo ali je Rad bio iznad svih političara i iznad svakog pojedinca. U drugoj polovini 90-tih, broj UF je porastao u odnosu na prethodne godine. To se najbolje videlo na proslavama 40 godina Rada (98), i 10 godina UF (97) koje su proslavljene na utakmici protiv Hajduka, istog dana kada se na Marakani igrao režimski derbi. To je bio još jedan dokaz da UF nisu nikakva Grobarsko/Ciganaska sekcija kao što su to bile neke manje beogradske grupe. Osim nekoliko sukoba sa Ciganima, UF u ovom periodu nisu imali neke veće sukobe sa ostalim grupama. U nekoliko navrata su neke manje grupe posećivale Banjicu. Nekima se to završilo samo na pokušaju. Nasuprot tome, sa režimskom policijom je bilo sukoba u nebrojeno navrata: Kula, Budva, Kruševac, Zemun (nekoliko puta), Marakana, Banjica, Smederevo...
UF uzimaju učešće i u političkim dešavanjima početkom novog milenijuma. Aktivno su učestvovali u rušenju režima Slobodana Miloševića, ali se nakon toga, za razliku od nekih drugih grupa, ne okreću novonastalom režimu, već i dalje ostaju verni samo Srbiji i Radu.
2002. je proslavljena i 15-godišnjica grupe. To je bila prilika da se okupi veliki broj UF, kako sadašnjih članova, tako i nekih bivših, kojima je Rad i dalje u srcu. Danas UF čvrsto drži svoju poziciju na srpskoj navijačkoj sceni. Mnoge stvari, i dobre i loše, su podjednako doživljavane uz naš klub. Ono što svi čekamo su neki bolji dani, i nadamo se, izlazak UF i Rada ne evropsku scenu.
I pored velike podrške svojih navijača u sezoni 2002/2003 FK Rad nije uspeo da izbori opstanak u prvoj ligi.Utakkmicu zadnjeg kola u kojem se odlučivalo o prvoligaškom statusu naredne sezone obeležili su veliki neredi naviajča Rada i policije kako na stadionu tako i van njega.Prvi put od kad postoji organizovano navijanje na našim prostorima desilo se da je policija na stadionu pucala iz vatrenog oružja.Tom prilikom je ranjen kamerman RTS-a.
Pogledajte još
United Force
Početak UF je vezan za buđenje svesti srpskog naroda koje se desilo osamdesetih godina. Posle
