FK Sloboda - Begluk, Gradski... (kapacitet 12000 gledalaca)
Sagrađen 1946. Prva rekonstrukcija, 1980, druga rekonstrukcija 2011 godine.
Najveća poseta: 14000 (1967, Kup Maršala Tita, Sloboda-Crvena zvezda 1:2)
Osnivanje. Užički radnički sport-klub Sloboda osnovan je proleća 1925. godine u nekadašnjoj Milinkovićevoj kafani u Užicu, i to na inicijativu Miloša Markovića, koji je dve godine ranije bio osnivač Niškog Radničkog. Pre Slobode, u Užicu su postojali fudbalski klubovi Era, Vardar i Zlatibor.
Dvadesete. Prvu zvaničnu utakmicu Sloboda je odigrala 24. juna 1926. godine protiv Mladog Radnika iz Kragujevca (današnjeg Radničkog) i izborila nerešen rezultat 2:2. Sezone 1928/29. Sloboda po prvi put nastupa u prvenstvu Zapadno-moravske župe sa Erom iz Užica, Car Lazarom i Obilićem iz Kruševca, Ibrom iz Kraljeva, Jedinstvom iz Čačka i Takovom iz Gornjeg Milanovca. Sloboda je ispala u prvom kolu (kup sistem) od gradskog rivala Ere (2:2;0:1). Međutim, 29. maja 1929. u prijateljskoj utakmici Sloboda je istog rivala savladala sa 4:0 i tako postala vodeći klub u gradu. Te godine Sloboda zvanično postaje član Jugoslovenskog nogometnog saveza.
Tridesete. Početkom tridesetih, klub nije učestvovao u zvaničnim takmičenjima zbog finansijskih poteškoća, već je bio orijentisan na prijateljske utakmice. U jednoj takvoj, Sloboda je 15. maja 1932. godine deklasirala čačanski Borac sa 7:0. Sledeće godine zbog jakog uticaja Komunističke partije na klub, policija zabranjuje rad Slobodi. Na temeljima zabranjenog kluba niče novi, USK Građanski koji u međuvremenu prisajedinjuje i Eru i tako postaje pravi reprezent grada. U sezoni 1935/36. Građanski postaje šampion Zapadno-moravske župe i stiče pravo za kvalifikacije za ulazak u prvi podsavezni rang (drugu ligu) sa Kragujevačkom Erdoglijom i Jagodinskim SK.
Posle pobede nad Erdoglijom od 4:0 u Užicu, usledio je poraz od JSK-a na strani od 3:1. Za sledeću utakmicu, 26.jula 1936. u Kragujevcu protiv Erdoglije (2:1 za Građanski) klub je po prvi put organizovao navijački autobus. U odlučujućoj utakmici na domaćem terenu, Građanski je poražen od JSK-a 2:1 i propušta priliku da uđe u viši rang. 1938. godine klub opet biva zabranjen, da bi sledeće godine ponovo bio obnovljen pod imenom Budućnost. Ovaj klub nikada nije u stvarnosti zaživeo što zbog početnih poteškoća, što zbog nailazećeg rata. Za vreme okupacije klub nije radio,da bi godinu dana nakon oslobođenja, 5. maja 1945. godine klub bio obnovljen pod starim imenom-Sloboda.
Četrdesete. Prve posleratne godine, Sloboda je postala prvak okruga i u sledećim sezonama takmičila se u prvenstvu Srbije a kasnije zbog reorganizacije u prvenstvu kragujevačkog podsaveza. Sloboda se tada preselila iz Krčagova na novi stadion na Begluku i tu je 1947. godine pod lampionima odigrala prvu noćnu utakmicu sa beogradskim Metalcem.
Pedesete. 1951. godine Sloboda predvođena Tikom Jelisavčićem, Aleksandrom Vulovićem Keblom, Mirkom Vitićem Šonetom i drugima, kao oblasni prvak učestvuje u kvalifikacijama za srpsku ligu. U konkurenciji Mačve iz Bogatića, Vlasine iz Vlasotinca, Šumadije iz Aranđelovca i beogradske Slavije, Sloboda ulazi u srpsku ligu. Međutim, sledi nova reorganizacija takmičenja i ekipa je nastupala u ligi kragujevačkog podsaveza. Najveći uspeh u dotadašnjoj klupskoj istoriji postignut je 1956. godine kada je Sloboda kao druga u kragujevačkom potsavezu izborila kvalifikacije za IV zonu. Sloboda je tada bila uspešnija od Vlasine, Metohije iz Prizrena i Pelistera iz Bitolja i ušla je u rang u kome su igrali niški i kragujevački Radnički, Rabotnički iz Skoplja, Pobeda iz Prilepa, Trepča iz Kosovske Mitrovice i drugi. Najbolji strelac u kvalifikacijama bio je Dragoljub Vitić Loker. Sloboda se nije proslavila u ovom rangu pa se već posle prve sezone vratila u ligu kragujevačkog podsaveza. Klub se ubrzo konsolidovao, osvojio prvo mesto u svojoj grupi i pobedom nad Šumadijom iz Kragujevca titulu apsolutnog prvaka stekavši tako pravo učešća u kvalifikacijama za novoformiranu drugu ligu. Ipak, u konkurenciji Lovćena sa Cetinja, Sloge iz Kraljeva i Trepče, Sloboda je zauzela drugo mesto iza Lovćena i nije uspela. Sledeće sezone, ista priča. Ponovo je osvojeno prvenstvo Kragujevačkog podsaveza i ponovo osvojeno drugo mesto u kvalifikacijama, ovog puta u konkurenciji Pobede iz Prilepa, Prištine i Mladosti iz Titograda. U narednim prvenstvima, Sloboda više nije imala snage za borbu za prvo mesto, ali je uvek bila među prvih pet-šest ekipa najavljujuči tako neminovni prelazak u viši rang-drugu ligu. 1959. godine Sloboda je u Užicu u prijateljskoj utakmici savladala Crvenu zvezdu, aktuelnog šampiona u kompletnom sastavu.
Šezdesete. I šezdesetih godina Sloboda nastavlja sa zapaženim nastupima u prvenstvu. U sezoni 1962/63. ponovo je izborila kvalifikacije za drugu ligu. U obe utakmice sa Borom rezultat je bio 2:0 za domaće, ali je porazom u majstorici na stadionu JNA Sloboda po treći put ostala kratkih rukava. Ipak, san je ostvaren 1965. godine. Sloboda predvođena Milovanom Đorićem, Miroslavom Pavlovićem, Ratkom Jokićem i trenerom Đorđem Kačunkovićem zauzela je drugo mesto u južnoj grupi srpske lige, i po četvrti put stekla pravo kvalifikacija za drugu ligu. U prvom kolu užička ekipa je bila bolja od Železnika (4:1 u Železniku i 1:2 kod kuće), a u drugom kolu od Teteksa iz Tetova 1:0 u Užicu i 3:1 na gostovanju u Tetevu. Značajan datum u Slobodinoj istoriji svakako je 19.februar 1967. Toga dana na kup utakmici sa Crvenom zvezdom, koju je Sloboda Izgubila tek u produžecima sa 2:1, na stadionu 24. septembar okupilo se 14000 gledalaca.U sezoni 1968/69. Sloboda je bila jesenji prvak i za malo su joj izmakle kvalifikacije za prvu ligu. U sledećoj sezoni užički tim koji je tada predvodio Marko Valok opet uzima jesenju titulu, ali na kraju završava tek na četvrtom mestu. Krajem šezdesetih za ekipu su nastupali Rešad Kunovac, Miroslav Vukašinović, Milan Živadinović, Slobodan Dogandžić i budući reprezentativci Radomir Antić i Petar Krivokuća. Ovaj period bio je najuspešniji u dotadašnjoj istoriji.
Sedamdesete. Sedamdesete su za Slobodu bile godine stagnacije. 1970/71. Sloboda je završila na trinaestom mestu, sledeće na dvanaesom pa opet na trinaestom, koje je zbog reorganizacije takmičenja (od četiri grupe druge lige formirane su dve) značilo povratak u srpsku ligu. U ovom periodu klub je dao još jednog velikog igrača-Srboljuba Stamenkovića.
Osamdesete. Posle nekoliko sezona provedenih u srpskoj ligi, Sloboda je sezonu 1979/80. završila trijumfalno i vratila se u drugu ligu istok. Posle pobede nad Topličaninom iz Prokuplja od 5:0, u gradu je nastala prava euforija. Narednih sedam sezona ekipa je relativno uspešno nastupala u ovom rangu. U sezoni 1987/88. ekipa predvođena kapitenom Dušanom Arsenijevićem ostvarila je plasman u gornji deo tabele što je značilo opstanak, ovog puta u znatno jačoj konkurenciji-jedinstvenoj drugoj ligi. Možda i najuspešnija sezona u tom periodu bila je 1989/90. Ekipa koju su predvodili golgeter Mirsad Omerhodžić (19 golova) i budući reprezentataivci Goran Pandurović i Ljubinko Drulović, veći deo jesenje polusezone provela je na prvom mestu, da bi na kraju završila tek na šestom . Sloboda je tada bila među 10 srpskih klubova, dva ili četiri ranga iznad mnogih današnjih ili doskorašnjih prvoligaša. Najveći uspeh u klupskoj istoriji ostvaren je u sledećoj deceniji-prva liga.
Devedesete. Već u sezoni 1991/92. Sloboda je bila u vrhu lige i u poslednjih nekoliko kola prokockala je mesto koje bi je sticajem okolnosti (zbog otcepljenja BiH i Makedonije) odvelo u prvu ligu. Greška je ispravljena već sledeće godine, kada je Sloboda predvođena trenerom Ivanom Čančarevićem, kapitenom Nenadom Markićevićem i Sašom Simićem ostvarila plasman u prvu saveznu ligu. Ostale su zapamćene sjajne pobede protiv Borca u Čačku od 4:0, Rudara na prepunom stadionu u Pljevljima 1:0 i glavnog konkurenta Niškog Jastrepca u Užicu evrogolom Markićevića u prvom minutu. Međutim, zbog čudne reorganizacije Sloboda nije imala priliku da odmah igra sa najjačim timovima, već je na to čekala do prolećne polusezone 1995/96. Pre toga ostaju zabeležene utakmice baraža za opstanak juna 1995. godine kada je Sloboda tek posle penala na punom stadionu u Novom Pazaru uspela da obezbedi opstanak u ligi. U narednoj sezoni, Ekipa predvođena trenerom Slobodanom Dogandžićem, Miodragom Medanom, Draganom Ćulumom i drugima obezbedila je četvrto mesto i proleće u prvoj A ligi. Sloboda je ipak već od početka prolećne polusezone zbog slabe realizacije i golova primljenih u poslednjim minutima (Radnički Niš, Vojvodina, Bečej) bila prikovana za poslednje mesto. Ostaje zabeleženo da je Sloboda u najjačoj konkurenciji zabeležila pobede protiv zrenjaninskog Proletera i lučanske Mladosti, odigrala tri nerešene utakmice i zabeležila 13 poraza. Od tada, Sloboda je u konstantnom padu. Već sledeće sezone, Sloboda je izgubila prvoligaški status u poslednjem kolu porazom od Loznice u Užicu od 1:0. Naredne četiri sezone, nije ostvaren zapaženiji rezultat.
Sloboda danas. Posle par slabih sezona, Sloboda je 2002. posle dve utakmice sa kragujevačkom Šumadijom izgubila drugoligaški status i to u polusezoni gde je konačno stigla i do igre i do rezultata, pre svega zahvaljući reorganizaciji takmičenja koja je pogodila najviše zapadnu grupu druge lige i zbog iznenađujućih rezultata konkurenata u finišu prvenstva. U sezoni 2002/03. Sloboda nije uspela da se vrati u savezni rang, ostala je iza u tom trenutku finansijski znatno jačeg Novog Pazara. Malo je nedostalalo da Sloboda uspe i 2005. godine, ali je u tome jednog kišnog majskog dana zaustavila nekadašnja filijala Sevojno. Ipak, najbliža povratku u drugi stepen, Sloboda je bila 2010. godine. Ekipa pod vođstvom Zorana Njeguša osvojila je jesenju titulu, ali je u prolećnoj polusezoni usledio neshvatljiv pad, i na kraju prvenstva zauzeto je treće mesto. Nakon osam bezuspešnih sezona, pod pokroviteljstvom Grada Užica, pokrenuta je inicijativa o fuzionisanju FK Sloboda sa FK Sevojno, koje je upravo posle par uspešnih sezona izborilo plasman u Super ligu. 24.06.2010, na odvojenim skupštinama dva kluba, donesena je odluka o pripajanju FK Sevojno Point Slobodi, koja je promenila ime u FK Sloboda Point Sevojno. 29.06. održana je svečana skupština novog saziva skupštine, gde je promovisan novi superligaš i novo rukovodstvo kluba koje predvodi Direktor VB Sevojno, Dragan Subotić. Nakon toga Sloboda je ponovo preuzela svoje ime Sloboda 1925 sa novim grbom i kao takva se takmiči od 2012. godine.
Pogledajte još
Freedom Fighters Užice
Jedan od deset izrađenih šalova 2006. godine, kao drugi šal grupe. Veoma redak šal.
FK Sloboda Užice
FK Sloboda - Begluk, Gradski... (kapacitet 12000 gledalaca)
Sagrađen 1946. Prva rekonstrukcija
Freedom Fighters
Freedom Fighters(Borci za Slobodu) osnovana je 2005. godine.
Ladies FF - Freedom Fighters Uzice
Šal podgrupe Freedom Fighters-a, navijača Slobode iz Užica. Ladies FF je bila mala 
FK Sloboda Užice
FK Sloboda - Begluk, Gradski... (kapacitet 12000 gledalaca)
Sagrađen 1946. Prva rekonstrukcija
